Разговарала сам са Томом Сојером
У нашој школи се често
причало о Тому Сојеру. Неки су говорили да је неваспитан и безобразан, а други
да је храбар, паметан и добар друг. Он је ишао у школу на другом крају града,
баш тамо где живи моја бака. Чврсто сам решила да га потражим следећег викенда
када будем била код баке и проверим све те приче.
Лако сам нашла кућу у којој
живи Том. Препознала сам ограду коју су офарбали његови другари, а то су
платили Тому својим омиљеним играчкама. Том је седео на клупи испред куће и
спремао је удице за пецање.
Прилазећи, обратила сам му
се: ``Здраво, ја сам Исидора.`` Погледао ме кроз коврџаве шишке и рекао:
``Здраво, смешно ти је име.`` Нисам се збунила: ``О мом имену можемо касније.
Мене интересује нешто друго.`` ``Да ниси ти нека новинарка?``, рекао је, ``Не
волим новинаре, посебно новинарке.`` Одмах сам утврдила да воли да започиње
расправе и свађе. Нисам хтела да одустанем, учинило ми се да на његовом лицу
видим више од свађалице. ``Нисам новинарка, ја сам дете као и ти. Интересује ме
како је то бити ноћу на гробљу, или бити у пећини са индијанцем Џоом, или како
је побећи од куће и повредити своје најмилије, сведочити у корист Мафа Потера, заштити
своју другарицу Беки и преузети одговорност за поцепану књигу...`` ``Доста.``,
рече Том. ``Испричаћу ти све по реду, ионако сам завршио ове удице.``
Наредна два сата ја сам
седела на клупи, а Том је причао шеткајући испред мене. Повремено је поскакивао
и стезао песнице, преживљавајући све из почетка. Дувао је у своје шишке, махао
рукама, а било је момената и када се скоро заплакао. Схватила сам да је он
дечак који безгранично воли своју тетку Полу и да би дао свој живот за правду,
а то могу само храбри људи. Признао је да је био лакомислен и да није увек
размишљао о последицама, али да није више такав.
У том моменту га је позвала
тетка Пола на ручак , а и ја сам морала да кренем. Поздравили смо се, а на
његовом лицу сам видела да му је пријао наш разговор. Док сам ходала према
бакиној кући, закључила сам да је све тачно што се прича о Тому Сојеру.
Нема коментара:
Постави коментар